Merenje

Мерење

Мерење представља одређивање величине неке појаве или објекта. Та величина се исказује нумерички (бројем) и јединицом одређене величине. Могу се мерити само основне величине по међународном 

систему јединица. То су:

• дужина,
• маса,
• време,
• термодинамичка температура,
• електрична струја,
• интензитет светлости и
• количина супсатнце.

За мерење наведених величина су потребни мерни инструменти помоћу којих се одређује њихова вредност. Маса је једина основна величина која се не мери, већ се упоређује.

Циљ мерења је добијање поузданог исказа о непознатим подацима објекта. Активности мерења су углавном практичне (експерименталне) природе, а могу укључити и теоријска разматрања и прорачуне.

Начини мерења

Мерне методе или начини мерења могу бити непосредни и посредни.

У непосредном мерењу резултат се добија упоређивањем мерног предмета са познатом величином уз помоћ мерног инструмента. Резултат се само очита са инструмента. У посредном мерењу резултат се добија рачунањем две или више измерених величина.

Грешка при мерењу

Грешка при мерењу представља одступање мерног резултата у односу на претпостављене непромењиве вредности мерне јединице, односно мере. Грешке које се јављају при мерењу деле се на:

• грубе,
• системске и
• случајне грешке.

Најчешћи узроци грешака при мерењу су:

• неправилно руковање мерним инструментима,
• непознавање мерног инструмента, величине, објекта или појаве која се мери,
• непрецизност,
• неисправност мерног инструмента и
• предрасуде или инстинкт код особа које мере одређену појаву или објекат.