Pritisak

Притисак

Притисак је количник силе која делује нормално на површину и површине на коју сила делује нормално што се представља формулом

У међународном систему мерних јединица (SI) притисак се мери паскалом (Pa), који је дефинисан као сила од 1 њутна (N) по 1 m², што се представља формулом

У Србији, Закон о мерним јединицама и мерилима, поред паскала допушта употребу у јавном саобраћају и јединице бар (1 bar = 100.000 Pa). Употреба ранијих јединица као што су атмосфера (1,013 · 10⁵ Pa) чија је ознака atm, висина воденог и живиног стуба (mmH₂O и mmHg) и др. није допуштена Законом.

У течностима у миру влада хидростатички притисак који зависи од дубине и једнак је тежини вертикалног стуба течности, јединичног попречног пресека, изнад посматране тачке. Делује у свим смеровима подједнако.

Хидродинамички притисак се јавља у течностима у кретању и зависи од брзине течности и њене густине.

Хидраулички притисак се ствара дејством спољне силе на течност и преноси се на цео систем подједнако. Притисак гаса узрокован је кретањем његових молекула и зависи од његове густине (специфичне запремине) и температуре је парцијални притисак гасова.

Атмосферски притисак потиче од тежине ваздуха и одређен је тежином вертикалног стуба ваздуха над јединичном површином. Притисак паре течности: за сваку дату температуру течности у затвореном суду формира се изнад ње засићења пара под притиском који расте са температуром. Притисак светлости настаје на осветљеним телима. Сунчева светлост изазива притисак од 2 до 5 μРа у зависности од рефлесивности површине. Притисак звука на неко тело настаје под дејством звучних таласа.

Барометар

Барометар је уређај који се користи за мерење ваздушног притиска.

Италијански научник Галилео Галилеј је 1640. доказао да ваздух има тежину. Еванђелиста Торичели (итал. Evangelista Torricelli) је одредио 1644. тежину атмосферског ваздуха или 

ваздушни притисак. Такође је утврдио да промена притиска ваздуха мења висину живиног стуба. С тиме су дате основе барометра.